Малме је у текућој сезони Аллсвенскана започео као шести клуб из прошлог првенства. Таква прошлоногодишња ситуација изазвала је незадовољство у редовима самог најтитулисанијег клуба Шведске, међутим нико није посебно кукао и нико није ударо главом о зид. На крају, у последњих тринаест година, Малме је навикао све да тим увек осваја тачно два првенства заредом, након чега се на једну или две сезоне повлачи на страну. Од 2013. године небесно-голуби су четири пута постигли сличне шампионске дуплетe, али су само једном пропустили титулу у две сезоне заредом. То се догодило 2018-2019. године, и сада је екипа невероватно близу поновљавања тог неуспеха. Још током међусезоне клубски менаџмент Малме дозволио је низ узнемирујућих поступака. Неки млади прогресивни фудбалери напустили су клуб, а за замену доведени су они којима ће још требати да оправдају поверење. Главни зимски неуспех Малмe био је избор тренера на чело тима. На ову одговорну позицију почетком јануара доведен је Мигел Анхел Рамирес, који је у својој краткој каријери тренирао готово на свим континентима, али као да нигде није довео започето до краја и дуго није остајао. После невиданог кошмара за клуб у виду четврто узастопног пораза, Малме је раскинуо с Рамиресом и за сада није именовао његовог наследника. При томе навијаче небесно-голубих већ виде отпуштање тренера као велики позитиван фактор. Како се чини, чак и под руководством асистента менаџера, са тимом који има највећу вредност трансфера, Малме неће одиграти лошију мајску серију. Собствено, апогеј игровог ужаса тима био је домаћи пораз од Вестероса, који се тек на почетку сезоне вратио у Аллсвенскан. Халмстад се растао с тренером још пре предстојећег противника. Екипа је тек у прошлом колу освојила прву победу у текућој години, што јој омогућава да се налази на предпоследњој позицији дивизије. Само једном у текућој сезони Халмстад није изгубио у гостима. Како се чини, такав противник је најбољи за Малмe да прекине ту негативну серију.