Јапанска репрезентација никада није постигла ништа изузетно на светским првенствима. Овог пута представник азијске конфедерације стигао је на Мундијал у стању које противнике буди стално поштовање. Главни тренер јапанске репрезентације Хајиме Моријасу већ дуго ради са њима и досконало познаје могућности свих играча. За осам година он је међу фудбалерима изградио чврсте тактичке везе и разне начине њихове употребе. То је омогућило 57-годишњем стручњаку да у првим туровима оствари успешне резултате без двојице лидера: Ендо и Кубо. У првом мечу турнира Јапан је готово играо једнако са Нидерландима, не само што је успео да изједначи резултат нешто пре завршетка меча, већ је и физички исцрпио звезде орaнџасте репрезентације. У другом мечу Јапанци су победили Тунис са 4:0. Можда победа над овим противником на овом турниру није знак изузетне класе, али доминантна победа заиста потврђује изузетно стање јапанског колектива. Шведска је у последњих годину дана навела фудбалску јавност да она или игра савршено, или не игра уопште. Тако категорично су Швеђани наступили у пропалој групној фази европске квалификације у поређењу са следећим тријумфалним плеј-оффом. Тако су два меча основне фазе турнира у Северној Америци за Швеђане била дијаметрално различита. У првом мечу Дьёкереш и његов тим против Туниса победили су га резултатом 5:1. У другом мечу, уз идентичан резултат, Нидерландци су их разнесли. Ситуација у групи Ф пред финално коло је мало збуњујућа. Прва екипа квартета има четири бода, као и Јапан који има исто толико бодова, али бољу гол-разлику. Шведска има бод мање од конкурената. Тунис је изгубио све шансе за било које место изнад четвртог. Прва екипа квартета пласираће се у плеј-офф против Марока, друга против Бразила. Шта је повољније — потпуно није јасно, јер Бразилци не показују изузетну игру. Вероватно Јапанци неће размишљати о разним варијантама, играће свој фудбал и стекну предност у резултату над мање класним противником.